Hidroelektrana ili hidrocentrala je električno postrojenje
za proizvodnju električne energije sa pogonom na vodu. Tekuća voda obrće svojom
kinetičkom energijom hidrauličnu turbinu, koja je povezana sa električnom
mašinom - generatorom električne energije.
Ovaj vid elektrana se gradi na mestima gde postoji dovoljno
tekuće vode u smislu količine i visinske razlike. Snaga hidroelektrane je
srazmerna količini vode i visinskoj razlici. Zato se biraju vodotokovi sa
velikim protokom vode (ravničarske reke sa malim visinskim razlikama nisu
povoljne) ili planinske reke sa manjim tokom, ali velikim padovima.
Jedan kWh energije proizvaden u hidroelektrani je značajno
jeftiniji od onog u termoelektrani i ima manji negativni uticaj na životnu
okolinu. Iz ovog razloga su hidroelektrane popularnije i poželjnije kao izvor
energije za jednu državu. Međutim količina proizvedene energije zavisi od
količine dotoka vode i varira tokom godine. Ovo se smatra najvećim nedostatkom
ovih elektrana uz činjenicu da akumulaciona jezera zauzimaju ogromna
prostranstva najverovatnije plodnog zemljišta.
Sa obzirom na to da ne koristi gorivo, pogotovo ne fosilno,
hidroelektrane imaju pozitivan uticaj na prirodu. Sledeće što je bitno da ne
postoji zavisnost cene proizvedene energije od skokova cena nafte, gasa ili
drugog goriva. Hidroelektrane se prave za duže vreme operativnog životnog veka
od termoelektrana, na primer. Postoje elektrane koje su u funkciji i više od 50
godina. Najviše uticaja ostvaruju akumulaciona jezera koja nastaju uzvodno od
brane. Smatra se da ona pozitivno utiču na mogućnost kontrola poplavnih talasa,
irigaciju, vodosnabdevanje, ribarstvo, razvoj turizma i vodenih sportova.
Pored ovih, postoje i negativni uticaji na životnu sredinu.
U situaciji kada je akumulaciono jezero na ravničarskoj reci, tada dolazi do
uspora toka uzvodno i podizanja nivoa podzemnih voda (slučaj sa hidroelektranom
Đerdap). Veliko jezero čini promenu mikroklime na jednom manjem području
povećanjem vlage, pa se dešava da pobornici zaštite kulturnih vrednosti ne
dozvoljavaju pravljenje akumulacija u blizini objekata sa osetljivim fresko
slikarstvom. Takođe, brane prekidaju migracione puteve ribljih vrsta koje se
mreste uzvodno, ukoliko na brani nema specijalno predviđenih prolaza za ribe.
Primer za ovo je jesetra u Dunavu koja se ne pojavljuje otkako je napravljena
Đerdapska brana. Planinske reke koje prave kanjone i klisure su pogodne za
pravljenje akumulacija sa velikim padom i potencijalom hidroenergije, ali uz
cenu potpunog potapanja i izmene ekosistema. Pored ovoga, u akumulacijama se nakuplja
puno rečnog nanosa u kome ima organskog materijala koji vremenom počinje da se
raspada što dovodi do pojave metana, gasa koji je mnogo opasniji od
ugljendioksida u smislu efekta staklene bašte..
