Hidroenergija i hidroelektrane

Hidroelektrana ili hidrocentrala je električno postrojenje za proizvodnju električne energije sa pogonom na vodu. Tekuća voda obrće svojom kinetičkom energijom hidrauličnu turbinu, koja je povezana sa električnom mašinom - generatorom električne energije.

Ovaj vid elektrana se gradi na mestima gde postoji dovoljno tekuće vode u smislu količine i visinske razlike. Snaga hidroelektrane je srazmerna količini vode i visinskoj razlici. Zato se biraju vodotokovi sa velikim protokom vode (ravničarske reke sa malim visinskim razlikama nisu povoljne) ili planinske reke sa manjim tokom, ali velikim padovima.

Jedan kWh energije proizvaden u hidroelektrani je značajno jeftiniji od onog u termoelektrani i ima manji negativni uticaj na životnu okolinu. Iz ovog razloga su hidroelektrane popularnije i poželjnije kao izvor energije za jednu državu. Međutim količina proizvedene energije zavisi od količine dotoka vode i varira tokom godine. Ovo se smatra najvećim nedostatkom ovih elektrana uz činjenicu da akumulaciona jezera zauzimaju ogromna prostranstva najverovatnije plodnog zemljišta.

Sa obzirom na to da ne koristi gorivo, pogotovo ne fosilno, hidroelektrane imaju pozitivan uticaj na prirodu. Sledeće što je bitno da ne postoji zavisnost cene proizvedene energije od skokova cena nafte, gasa ili drugog goriva. Hidroelektrane se prave za duže vreme operativnog životnog veka od termoelektrana, na primer. Postoje elektrane koje su u funkciji i više od 50 godina. Najviše uticaja ostvaruju akumulaciona jezera koja nastaju uzvodno od brane. Smatra se da ona pozitivno utiču na mogućnost kontrola poplavnih talasa, irigaciju, vodosnabdevanje, ribarstvo, razvoj turizma i vodenih sportova.

Pored ovih, postoje i negativni uticaji na životnu sredinu. U situaciji kada je akumulaciono jezero na ravničarskoj reci, tada dolazi do uspora toka uzvodno i podizanja nivoa podzemnih voda (slučaj sa hidroelektranom Đerdap). Veliko jezero čini promenu mikroklime na jednom manjem području povećanjem vlage, pa se dešava da pobornici zaštite kulturnih vrednosti ne dozvoljavaju pravljenje akumulacija u blizini objekata sa osetljivim fresko slikarstvom. Takođe, brane prekidaju migracione puteve ribljih vrsta koje se mreste uzvodno, ukoliko na brani nema specijalno predviđenih prolaza za ribe. Primer za ovo je jesetra u Dunavu koja se ne pojavljuje otkako je napravljena Đerdapska brana. Planinske reke koje prave kanjone i klisure su pogodne za pravljenje akumulacija sa velikim padom i potencijalom hidroenergije, ali uz cenu potpunog potapanja i izmene ekosistema. Pored ovoga, u akumulacijama se nakuplja puno rečnog nanosa u kome ima organskog materijala koji vremenom počinje da se raspada što dovodi do pojave metana, gasa koji je mnogo opasniji od ugljendioksida u smislu efekta staklene bašte..